Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena je danas profesorki Klaudiji Goldin sa Univerziteta Harvard za njeno istraživanje o ženama na tržištu rada.
Goldin je pružila prvi sveobuhvatan prikaz zarada žena i rezultata tržišta rada kroz vekove, saopštio je Nobelov komitet tokom proglašenja nagrade. Njeno istraživanje otkriva nove obrasce, identifikuje uzroke promena, ali takođe govori o glavnim izvorima preostalih rodnih razlika, dodaje komitet.
Žene su u velikoj meri nedovoljno zastupljene na globalnom tržištu rada i, kada rade, zarađuju manje od muškaraca. Klaudija Goldin je tražila arhive i prikupila preko 200 godina podataka iz SAD, što joj je omogućilo da pokaže kako i zašto su se rodne razlike u zaradama i stopama zaposlenosti menale tokom vremena.
Goldin je pokazala da učešće žena na tržištu rada nije imalo uzlazni trend tokom čitavog ovog perioda, već formira krivu u obliku slova U. Učešće udatih žena smanjilo se sa tranzicijom iz agrarnog u industrijsko društvo početkom devetnaestog veka, ali je potom počelo da raste sa rastom uslužnog sektora početkom dvadesetog veka. Goldin je ovaj obrazac objasnio kao rezultat strukturnih promena i društvenih normi koje se razvijaju u vezi sa ženskim odgovornostima za dom i porodicu.
Tokom dvadesetog veka nivo obrazovanja žena je kontinuirano rastao, au većini zemlji sa visokim prihodima sada je znatno više nego kod muškaraca. Goldin je pokazao da je pristup kontraceptivnim pilulama igrao važnu ulogu u ubrzavanju ove revolucionarne promene ponude nove mogućnosti za planiranje karijere.
Uprkos modernizaciji, ekonomskom rastu i rastućoj proporciji zaposlenih žena u dvadesetom veku, tokom dugog vremenskog perioda razlika u zaradama između žena i mužaraca je dva da se smanjivala. Prema Goldinu, deo objašnjenja je da se odluke o obrazovanju, koje utiče na doživotne mogućnosti za karijeru, donosi u relativno mladom dobu. Ako su očekivanja mladih žena formirana iskustvima prethodnih generacija – na primer, njihovih majki, koje se nisu vratile na posao dok deca nisu odrasla – onda će se razviti spor.
Istorijski gledano, veliki deo rodnog jaza u zaradama mogao bi se objasniti razlikama u obrazovanju i izboru zanimanja. Medjutim, Goldin je pokazao da je najveći deo ove razlike u zaradi sada između i žena u istom zanimanju, i da u velikoj meri nastaje rođenjem prvog deteta.
- Razumevanje uloga žena u radu je važno za društvo. Zahvaćujući revolucionarno istraživanje Klaudije Goldin, sada znamo mnogo više o osnovnim faktorima i koje barijere će možda morati da se pozabave u budućnosti, kaže Jakob Svensson, predsednik Komiteta za nauku za ekonomiju.